МОЈА ЕРАЗМУС+ МОБИЛНОСТ У ГРАНАДИ: Исидора Вулић, Факултет примењених уметности

12. фебруара 2021

Исидора Вулић
Факултет примењених уметности Универзитета уметности у Београду

Еразмус+ мобилност у сврху студирања на:

Андалузијској високој школи за уметност и дизајн у Гранади, Шпанија

 

Нема веће туге на земљи но бити рођен слеп у Гранади.
Франциско де Икаса

Колико год арапски продавци у сувенирницама изнова понављали овај цитат на маг­нетима, шољама свескама, оловкама, јастучницама и марамама, он неће постати мање истинит. Генерације уметника од Шекспира и Матиса до данас понављају исте приче о топлоти црвеног камена и лепоти украса од печене земље на Алхамбри, мирисним и сетним, стрмим и уским улицама старог арапског комшилука, Албајсина и скоро па вечној снежној и огромној планини која град надгледа са сваке прашњаве терасе са црвеним плочицама и неизоставном платненом надстрешницом “лонац” зелене боје. Јутро тамо почиње касно: тек око 10 људи навале на посао, по хлеб, кафу и доручак на тргу. Око два већ почиње сиеста: онај чувени шпански одмор средином дана, таман за дремку после ручка и мало мирног слободног времена, јер након тога, кад отпочне дуго и сунчано вече следи вино, јака вечера и онда још вина, и онда тако из дана у дан, мењајући једино видиковац и боје заласка сунца и песме на репертоару дежурног гитаристе, неретко и виолинисте. Међутим, има једна зачкољица: како бити одговоран студент у том граду-музеју поред толике лепоте, јефтиног вина, уличне музике и брбљивих локалаца?

Да бих оправдала своју опуштеност, растерећеност и мир какав сам уживала током свог боравка у Гранади, рећи ћу да је комплетно искуство за мене било једно огромно надахнуће. Верујем да ће све боје, облици, украси и арабеске које сам видела, макар и стидљиво завршити на следећом цртежу, калиграфском испису или илус­трацији. Драгоцена и богата колекција сунчаних и сувих пејзажа, покислих цигланих кровова и украсних оријенталних прозора и дрвећа зрелих поморанџи заједно са домаћом пастом са парадајзом једне цимерке и мароканском кафом друге чини оно што сада поседујем као личну збирку инспирација и референци у даљем умет­ничком раду.

Као студенту уметничког факултета, метод учења кроз упијање атмосфере и света око себе врло ми је важан.

Као студенту из провинцијалне Србије, сусрет пре свегa са Шпанском, а затим и кул­турама свих људи које сам упознала, био је једна важна лекција у космополитском образовању, учењу толеранције и емпатије.

Као заљубљенику у језике и великој брбљивици, прилика да причам 4 језика дневно била је поучна, мало компликована, али јединствена. Научила сам да се језик ипак може научити за 4 месеца.

Као особи, овакво искуставо остаје занавек.

 

 

Image result for erasmus logo