Представљање рада „Мапа светских миграција“ (2010-2015) на Универзитету уметности
У Ректорату Универзитета уметности, у учионици 35 УНЕСKО катедре за културну политику и менаџмент свечано је представљен уметнички рад дуа Доплгенгер (Исидора Илић и Бошко Простран) који под насловом „Мапа светских миграција (2010-2015)“ чини трајну инсталацију, део колекције Универзитета уметности.
За УНЕСKО катедру Универзитета уметности овај уметнички рад има посебан значај, с обзиром на генерације студената које су, долазећи из различитих земаља света, размењивали своје идеје са колегама у духу интеркултурализма, стичући искуства која су имала непроцењиву вредност за њихов даљи професионални рад и развој.
Свечаном представљању су присуствовали аутори, као и историчари уметности Мирјана Драгосављевић и Дејан Васић, који су се у протеклих неколико година у различитим изложбеним селекцијама опредељивали за приказивање овог рада.
Уметница Исидора Илић је истакла да је „Мапа светских миграција (2010-2015) “ као део већег уметничког пројекта раније излагана у Србији, Италији и Аустрији, те да се односи према подацима добијеним из процена Комисије Уједињених нација о популацији и развоју за укупан број миграната за период 2010-2015 – према броју глобалних миграната који је подељен по земљи из које долазе и земљи у којој живе.
Мирјана Драгосављевић подсетила је да је овај рад део дугорочног уметничког истраживања путем кога Доплгенгер преиспитује сложене и компликоване односе рада, рата и економије, док је Дејан Васић додао да се рад Доплгенгера на тему миграција заправо обликовао кроз један уметнички филм, три инсталације и мапу под заједничким насловом „Кроз ноћ без звезда, тамну и густу као мастило“. Он се такође осврнуо на период миграција у Југославији током 70-тих година XX века, и појам „гастарбајтера“ као организованог извоза и увоза радне снаге, процеса који је услед економско-политичких околности наметнут групацијама различитих народа а када говоримо о подацима, делимично прекривен велом тајне, или „званичним обликовањем“ саопштења, па и дугорочније политике у овој области.
Васић је такође скренуо пажњу на напомену која се налази као интегрални део мапе Комисије УН искоришћене у основи овог рада а у којој се наводи да „приказане границе, имена држава и ознаке не подразумевају прихватање ни сагласност УН.“
„О двоструким аршинима када је у питању пласман података о броју миграната и њиховом кретању није ни потребно посебно говорити.Једно је сигурно, да све јавно саопштене податке треба посматрати са резервом, као и језик којим се јавно дискутују теме везане за миграције, док о дубљим политичким и нарочито економским разлозима можемо говорити тек у пољу критичке мисли“ додала је Мирјана Драгосављевић.
Позивајући присутне да се укључе у дискусију, Бошко Простран је рекао да „Мапа светских миграција(2010-2015)“ има свој живот као инсталација, упркос томе што је експериментални филм и видео, проширени филм или интервенција на већ постојећим медијским производима претежни део опуса дуа Доплгенгер.На тај начин, мапа или инсталација је израз једног другачијег приступа који је наметнула тема, али и тренутка у коме је настало ово дело.
У дискусији која се развила уз учешће публике, разговарало се о миграцијама изазваним ратовима 90-тих у Југославији, те непозданим изворима података везаним за ове трагичне догађаје.Такође о појму расељавања, ратним дејиствима који каскадно изазивају герилске и терористичке миграције, те климатским променама, које одређују пожељне дестиниције као и пределе у којима је опстанак човека климатски и еколошки све мање могућ.
Мапе светских миграција имају и своју динамичку временску перспективу. Посматрано кроз деценије, па и векове, оне земље које су биле места највећег исељавања у доба колонијализма, данас су међу најпожељнијим за усељавање.Тако је у историјском смислу овај процес немогуће сагледати кроз кратки статистички исечак.
Ипак, рад уметничког дуа Доплгенгер провокативан је за размишљање о оријентацији политичких сила, подсећајући у исто време на однос између мапа, података које садрже и епохе у којој настају, као и институција које их креирају и пласирају.
